Какве слатке усне јагода или цветова наранџе,
онај гутљај из шећера
злато његовог даха
а пулпа од врућине
црвено љубљење.

Ти флорентински образи ружа или напал,
да Умереност изгарају
од додира мојих прстију
а појављује се из пупољака
душу ми задрхти.

Какве сјајне трепавице са литице или летења,
да покривају својом свилом
небеске честице,
исто што и несташан
кристална крила.

Та блистава коса река или месечином обасјано море,
који урезује неокрзнуте таласе
у труп ветра,
исто као у песку
таласи остављају сол.

Какво нежно чуђење сумрачне газеле,
забијајући главу
сечење хоризонта,
али кад је близу
гледати не гледајући.

Какав врло свеж априлски или пролећни осмех,
који излази из твојих уста
и плешу на мојим трепавицама
баш као галеб

Дуге љубавне песме

Са шумом помрачења
ноћ јој је скинула подсукњу,
ла луна велике тишине
наш кров палпиран
и док покриваш лице
звезда свог баража
Имао сам те у наручју
на балкону на плажи.

На песку који су набијали
храбри бикови воде
и донеси нам океан
својих дванаест сребрних таласа
кроз пампе моје груди
образ ти се заглавио.

En свет снова
ваша два мала ока су пливала,
поветарац је прешао обалу
као слани језик
и свежину његових миловања
стави своје две трепавице
ветроказ
И осмех на мом лицу

Каква радост! Каква сласт!
еманирао његову младу душу,
мој синчић је спавао
и нешто лепо сањало,
зато у моја два ока
нежност је дошла у ковачницу,
да три месеца имају своја лица
да су јој усне гримизне
и због алабастерне коже
срце ми преплављује.

Стално сам брујао
успаванка из мог грла
одмотавање мисли
у плетеној поезији
љубави коју носим у себи
упућен у златне ноте
кад пролазна звезда
прахом крила
дошао после моје певачке песме
да видим како те пољубио.

Тада сам престао да певам
још далеко од зоре
и кад све светлости угину
неуредан неон
запалио у свој својој величини
сјај млечног пута.

Загрљај шкољке
звиждало ми је у ушима,
месец направљен од папируса
на теби је гранатирано
и баш у том тренутку
харфе утихнуше
свих мојих мисли
уступајући место вилама
тог пејзажа љубави
то несвесно сте дали,
потпуно потапајући себе
у атмосфери плаже,
потапајући мој универзум
у сновима твога погледа,
осећајући задовољство што те волим
окружен слатким ничим.

Дуге љубавне песме

На месту под планинама
упознао сам своју принцезу
град је био врло мали
на њеном тргу била је вербена
а у средини рекета
силуета ме освојила
бела као голуб
са њеним луткастим очима
Рекао сам му: "прелепа си"
док се спуштамо низ брдо
и кад пролази поред десет уличних светиљки
запалио се пун месец.

Тиха лаванда у цвету
показујући на звезде
ваздушно оплетени зидни цветови
његовог сјаја у гриви
и при заустављању поред пута
Сијера је била интимна
јелен је заурлао у даљини
и побудила страст у близини.
Шапнула сам му на уво
хиљаду вулкана, хиљаду кријесова
Какве црвене усне! Каква мекана кожа!
на бујној трави.

Изнад наочара
месец је полако пролазио
купајући је својим лимом
а кад се слепо откопча
дугмад њене блузе
полако, пипајући
кроз зенице ноћи
бијела свила је галопирала
неких магнолија које ветар
расклопљен на тајној кожи
од две дојке које су изгледале
као две свеже јабуке.

О каква стрма жива!
фине реке на падини брда
сломио се у свом току
наш пролећни месец
и жубор његових вода
које љубоморне кастањете
Украо сам гласове од ветра
са сеоске свечаности
док решетка
грмља и нане
сакрио кревет где
љубав је дала слободу.

Последњи тупи јаук
положи нас у шикару
а роса испарава
на врућину пара.

Очи су већ затворене
ноћ губи одећу
и то пролазно плаво
поново обуци срамоту
заслађено је осам звона
а бадеми горки
осам пахуљица мраза
пловећи у трешњама
на одећи пиназо
испричати тајну причу
нема звука у речима
под два жедна уста.

Како режи звоник!
de кула цркве
Какви сунцокрети! Какве суве шљиве!
има призму баште
два срца се утишавају
певај да пева сиерра
и хоризонт петлова
далеко од планинских кокота.

Видео снимци дугих љубавних песама

[орбитал_цлустер пагес = »115,142,155,134,96,112,147,80,49,121,189,193,196,33,167,219,225,68,40,61,83,75,65,102,55,44,72,179,150,129,137,202,208,91,107,173,214,162,184,88 ″ =» налог » »6 ″ истакнуто =» 6 ″]